Vakcinacija

U 80 do 99% slučajeva vakcinisana deca su zaštićena od ovih bolesti, ali kod neke dece ipak ne dolazi do stvaranja imuniteta. Ovo je još jedan od razloga zbog kojih bi trebalo vakcinisati SVU DECU. Dete kod koga nije došlo do pozitivnog odgovora na vakcinu je zaštićeno samo ukoliko je vakcinisan visok procenat dece iz njegovog okruženja. Jer, ukoliko se dete koje nema adekvatan imuni odgovor zarazi, ono lako može da zarazi neko drugo dete ukoliko ono nije vakcinisano. S druge strane, sva deca koja su adekvatno vakcinisana biće zaštićena i dalje širenje zaraze biće sprečeno. BCG vakcina je delotvorna u oko 80% slučajeva, vakcina protiv difterije u 95%, HiB postiže željeni efekat u 95-100% slučajeva, MMR vakcina takođe u oko 95%. Vakcina protiv poliomijelitisa je izuzetno delotvorna – postiže efekat kod čak 99% vakcinisanih, a isto važi i za vakcinu protiv tetanusa. Vakcina protiv velikog kašlja je efektivna u 80-85 vakcinisanih, a vakcina protiv zarazne žutice tipa B u čak 98%.

Istina je da imunitet protiv određenih bolesti nakon vakcinacije može vremenom da oslabi. Kada su pojedine bolesti u pitanju, preporuka je da se primi dodatna doza vakcine (revakcinacija). Tako vakcina protiv velikog kašlja omogućava zaštitu u periodu od oko 10 godina. Ipak, treba znati da i sama ova bolest nakon što se preleži ne pruža ništa dužu otpornost, dakle od nje se može oboleti više puta tokom života. Vakcina protiv tetanusa pruža zaštitu takođe do 10 godina, dok sama preležana bolest uopšte ne štiti od budućeg obolevanja. S druge strane, mnoge vakcine, poput MMR-a, većini ljudi omogućavaju doživotni ili makar dugotrajan imunitet. Vakcina protiv hepatitis B infekcije kod većine vakcinisanih efekat daje više od 20 godina, protiv rubele 15-20 godina, vakcina protiv dečje paralize štiti bar 18 godina, dok vakcine protiv zauški, infliuence B i difterije štite oko 10 godina, a vakcina protiv pneumokokne bolesti oko 5 godina.

Ono što je važno shvatiti jeste da je period zaštite koji vakcina omogućava ujedno i životni period kada je mogućnost da do infekcije dođe najveća. Upravo zato što imuni sistem dece nije zreo niti sposoban da se sa infekcijama sam izbori, vakcine se primaju u tako ranom uzrastu. Zato je važno ispoštovati Kalendar imunizacije i omogućiti period zaštite deci kada im je ona najpotrebnija.

Dakle, u većini slučajeva, vakcinacija je makar podjednako efikasna u pružanju zaštite kao i samo obolevanje od određenih bolesti. Istovremeno, neuporedivo je manje bolna i rizična po zdravlje deteta.

Većina beba nakon BCG vakcine dobiće samo plik/ožiljak na mestu davanja vakcine (leva nadlaktica). Pored toga, najučestalija neželjena reakcija do koje može doći jeste zapaljenska reakcija limfnih čvorova blizu mesta davanja – najčešće u pazušnoj jami. Ovo stanje nastaje jer lifni čvorovi, kao prva linija odbrane na infekciju, nešto burnije odreaguju na prisustvo dospele bakterije iz vakcine. Ovo stanje kod većine prođe neosetno i bez posledica. Kod daleko manjeg broja vakcinisanih, zapaljenje može biti dramatičnijeg toka – sa uvećanjem otoka, lokalnim crvenilom; može se desiti da žlezda omekša, da se stvori otvor i da iz nje curi gnoj ili sukrvičav sadržaj. U tom slučaju, neophodna je pomoć lekara – primena odgovarajuće antibiotske terapije i hirurška intervencija.

Posebnu pažnju treba obratiti na (gotovo teoretsku) mogućnost nastanka opšte, sistemske reakcije na vakcinu, izazvane oslabljenim bacilima tuberkuloze. Ova reakcia je izuzetno retka ( jedan slučaj u milion do dva miliona vakcinisanih) i to po pravilu kod osoba sa izuzetno oslabljenim imunitetom. Zbog toga je ova vakcina kontraindikovana za sve osobe sa poremećenim celularnim imuniteom, kakav je slučaj kod, npr. novorođenčadi zaražene HIV-om od svojih majki.

Najčešće reakcije kod vakcinisanih MMR-om su lokalnog karaktera – crvenilo i otok na mestu gde je vakcina data. Postoji mogućnost dobijanja povišene temperature. Svaka 20-ta osoba može dobiti ospu, i to čak 6 do 10 dana nakon vakcinacije. Važno je znati da ova ospa nije zarazna. Svako 1000-to vakcinisano dete može dobiti febrilne konvulzije, a tek svako milionito upalu mozga. Još jedna od veoma retkih neželjenih reakcija na ovu vakcinu može biti privremeni problem sa zgrušavanjem krvi.

Kada je reč o Pentaxim vakcini (kombinovana vakcina protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize i hemofilusa influence B), najčešća reakcija kod odojčadi je bol, crvenilo, otvrdnuće na mestu uboda, a moguća je i privremena razdražljivost kod deteta. Ovi simptomi se javljaju unutar 48 sati od vakcinacije, traju najviše 2 do 3 dana i najčešće prolaze spontano, bez potrebe za bilo kakvom terapijom ili intervencijom. Moguće, iako ređe reakcije mogu biti i: temperatura preko 38 stepeni, proliv, povraćanje i poremećaji spavanja, ali i one prolaze spontano. U retke reakcije spada neutešni plač (traje duže od 3 sata), bol i otok na mestu uboda veći od 5 cm i temperatura preko 39 stepeni, dok u izuzetno retke (0,01-0,1% slučajeva) spada povišena temperatura preko 40 stepeni. Najređe moguće reakcije su neurološkog tipa i javljaju se u manje od 0,01% vakcinisane dece. To mogu biti konvulzije (grčevi koji liče na epileptični napad) i hipotonično-hiporesponsivna epizoda (dete omlitavi, prebledi i slabo odgovara na stimuluse iz okruženja). Sva navedena stanja su prolazna i
spontano prolaze, ali je preporuka da, ukoliko do njih dođe, dete bude pod obaveznim nadzorom pedijatra.

Vakcine se primaju protiv niza infektivnih, odnosno zaraznih bolesti, kako bi se, u kontaktu sa živim, ali oslabljenim ili mrtvim uzročnikom bolesti iz vakcine, imuni sistem kontrolisano pobudio da stvara antitela, odnosno zaštitu protiv ovih bolesti. Na taj način organizam dolazi u stanje pripravnosti i spreman je za borbu protiv zaraze, ukoliko do nje dođe.

Razmak između dve doze jedne vakcine ne sme da bude kraći od preporučenih minimalnih intervala između doza, ali sme biti duži. Ipak, idealno je ako je ispoštovan kalendarom preporučeni vremenski interval, te ovu mogućnost dužeg razmaka ne treba zloupotrebaljavati sem ako postoji objektivna sprečenost da dete na vreme primi vakcinu. Ukoliko je, ipak, preskočen/pomeren preporučeni termin, važno je znati da se u tom slučaju vakcinacija samo nastavlja, ne počinje se ispočetka, jer je određeni nivo imuniteta već stvoren zahvaljujući ranije primljenim dozama.

Razmaci između davanja dve različite mrtve ili jedne mrtve i jedne žive vakcine nisu potrebni. Razmak između davanja različitih živih virusnih vakcina, ukoliko se inače ne daju istovremeno, mora da bude najmanje četiri nedelje. Izuzetak su vakcine koje se daju oralno (vakcina protiv dečje paralize) koje mogu da se daju u bilo kom razmaku sa drugim živim vakcinama.

Virus gripa je jedan od mikoorganizama koji najčešće menja svoju strukturu. Zbog toga se svake godine, u zavisnosti od procene koji će tipovi virusa biti dominantni u sezoni epidemije (uglavnom tokom zimskih meseci) pravi nova vakcina protiv gripa. U našoj zemlji vakcinacija protiv gripa sprovodi se mrtvom vakcinom. Ova vakcina nije 100% efikasna u sprečavanju obolevanja, ali će u visokom procentu doprineti da, ako do bolesti dođe, ona ima što blaži klinički tok, sprečiće ozbiljnije komplikacije, smrtne ishode i hospitalizaciju kod većine vakcinisanih. Ova vakcina je veoma bezbedna, i kao takva pogodna i preporučljiva za sve kategorije stanovništva, uključujući i trudnice i decu, koja su inače posebno podložna brojnim infekcijama, te im je potrebna svaka dodatna raspoloživa zaštita.

I za decu i za odrasle važi – svaka rana može se tretirati kao tetanogena! Aktivna imunizacija protiv tetanusa (primenom antitetanusne vakcine, koja sadrži tetanusni anatoksin) je jedna od najefikasnijih mera prevencije koje poznaje medicina! Ova vakcina je obavezna u našoj zemlji i primenjuje se u sklopu zakonski regulisanog kalendara vakcinacije. Kompletno sprovedena vakcinacija protiv tetanusa pruža zaštitu od gotovo 100% u trajanju od oko 10 godina. Važno je znati da svaka rana zahteva hiruršku obradu, ali i proveru vakcinalnog statusa. Unutar godinu dana od kompletno sprovedene imunizacije, dovoljna samo adekvatna obrada rane. Ukoliko je od vakcinacije prošlo više od jedne a manje od 10 godina, uz obradu rane, daje se i jedna „buster“ doza vakcine. Kod osoba koje su potpuno vakcinisane, a od tada je prošlo više od deset godina, zaštita se sprovodi primenom jedne doze humanog antitetanusnog imunoglobulina i jednom “buster” dozom vakcine. Dodatna primena antibiotika i ostalih tretmana zavisi od vrste i karaktera povrede.

Trudnoća je stanje koje predstavlja kontraindikaciju samo za žive virusne vakcine (kakva je MMR). Zbog ovoga je veoma važno da žena još pre početka trudnoće bude adekvatno vakcinisana protiv malih boginja, zauški i rubeole, odnosno da zna ili makar blagovremeno proveri svoj vakcinalni status (čak i određivanjem titra antitela), naročito zbog virusa rubele, imajući u vidu da je ovaj virus posebno opasan upravo u trudnoći, jer može dovesti do ozbiljnih oštećenja ploda. Uz to, treba razrešiti još jednu dilemu, dete čija je majka trudnica, apsolutno SME da bude vakcinisano MMR vakcinom, to majku ni na koji način ne ugrožava!

Trudnice se svrstavaju u prioritetnu grupu za vakcinaciju protiv, recimo, sezonskog gripa, jer predstavljaju grupu koja je posebno podložna infekciji, sa mogućnošću dobijanja ozbiljnije kliničke slike bolesti. Treba znati da se vakcinacija protiv sezonskog gripa kod nas sprovodi mrtvom vakcinom koja je krajnje bezbedna i za ovo posebno stanje kod žena.

Deca sa neurološkim poremećajima (cerebralna paraliza, Daunov sindrom i sl.) treba da budu vakcinisana na uobičajen način. I deca koja imaju epilepsiju, ukoliko im je stanje stabilizovano, treba da budu regularno vakcinisana. Ukoliko dete ima nekontrolisanu epilepsiju, infantilne spazme (grčeve) ili napredujuću encefalopatiju, kontraindikovana je jedino vakcina protiv velikog kašlja.

Vakcinacija se ne preduzima, odnosno odlaže se ukoliko dete ima povišenu temperaturu ili neko akutno oboljenje. Kontraindikaciju predstavljaju ozbiljne neželjene reakcije na prethodnu dozuvakcine, kao i alergijska reakcija na neke njene komponente. Kada su u pitanju žive virusne vakcine, kontraindikaciju predstavljaju i stanja smanjene otpornosti organizma deteta usled: malignih bolesti, terapije antimetabolicima, većim dozama kortikosteroida, alkilirajućim jedinjenjima ili zračenjem, kao i druga stanja koja ugrožavaju imuni odgovor organizma. S druge strane, nedavno obavljen operativni zahvat kod deteta ili operacija koja predstoji nisu razlog za odlaganje vakcine. Kod dece koja bi trebalo da prime MMR vakcinu, a koja su imala transfuziju krvi ili dobijala proizvode na bazi krvi, potrebno je samo vakcinaciju odložiti za tri meseca nakon procedure.

Ozbiljne alergijske reakcije nakon vakcinacije su veoma retke. Ipak, ukoliko se jave, važno ih je prepoznati i brzo reagovati. Ukoliko se javi ovakva reakcija, to se uglavnom desi vrlo brzo – često nakon samo nekoliko minuta posle vakcinacije. Simptomi ozbiljne reakcije podrazumevaju: teško disanje (uz zvuk škripanja u plućima), ošamućenost, otok grla, ubrzan rad srca, ospu (koprivnjaču). Ukoliko dete pokaže neke od ovih znakova – odmah pozovite hitnu pomoć ili sami odvedite dete u najbližu zdravstvenu ustanovu gde će dobiti prvu pomoć. Ako se brzo odreaguje i detetu daju neophodni lekovi, ono će se u potpunosti oporaviti. Pedijatri i medicinske sestre koji obavljaju vakcinaciju obučeni su kako da deluju u ovakvim situacijama.

U ovakvim situacijama veoma je važno sačuvati pribranost kako biste bili spremni da doktoru što detaljnije opišete reakciju deteta, kao i da navedete kada je obavljena kada je izvršena vakcinacija, kao i protiv kojih bolesti.

Vakcina protiv besnila nije deo obaveznog Kalendara imunizacije u našoj zemlji. Ona se daje odraslim osobama i deci koju je već ujela neka životinja, a preporučuje se da se primi kada se planira putovanje u zemlje i područja u kojima je besnilo uobičajeno.

Status zemlje u koju se putuje, po pitanju rizika za obolevanje od pojedinih zaraznih bolesti, može se saznati putem nadležne službe Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije (dostupno na http://www.mfa.gov.rs/sr/index.php/konzularni-poslovi/putovanja-u-inostranstvo/vize-za-inostranstvo-iinformacije-o-drzavama ). U Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u okviru Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti nalazi se ambulanta za putnike u međunarodnom saobraćaju (telefon: 011/2684 566 lok.132) koja je na raspolaganju radnim danima od 8 do 13 časova, gde se mogu dobiti sve potrebne informacije i preporuke za bezbedno putovanje (dostupno na: http://www.batut.org.rs/index.php?content=58 ).