Dojenje i ishrana

Dojenje je prirodan način hranjenja svakog novorođenčeta. Majčino mleko je najbolja hrana za bebu. Telo žene je pripremljeno da stvara mleko u trenutku rađanja, majčino mleko zadovoljava bebine potrebe prilagođavajući se zahtevima rasta bebe.

Današnje globalne preporuke su:

• dojenje u prvih ½ sata po rođenju;
• isključivo dojenje majčinim mlekom u prvih 6 meseci života;
• dalje dojenje uz ishranu drugim namirnicama;
• majčino mleko je i dalje osnova u ishrani odojčeta tokom prve godine;
• dojenje se nastavlja u drugoj godini života i duže.

Dojenje je osnovno pravo deteta i njegove majke, a zajednica je dužna da osigura najbolje moguće uslove za ostvarivanje tih prava. Pitanje dojenja ima daleko širi društveni aspekt, uključenja zajednice u stvaranju jedne nove društvene klime i spoznaje o nužnosti za ispravan prvi korak u životu svakog pojedinca koji ne određuje on sam već njegova najbliža i šira okolina.

Dojenje i majčino mleko predstavljaju normativni standard u hranjenju i ishrani odojčadi.

(The First Global Breastfeeding Summit, November 2012, Madrid)

Ishrana deteta majčinim mlekom pruža brojne prednosti: nutritivne, zdravstvene, imunološke, razvojne, psihološke, socijalne, ekonomske.

Majčino mleko je bogato hranljivim i gradivnim materijama koje su neophodne novorođenčetu u prvim mesecima života. Majčino mleko je praktično. Dostupno je u svako doba dana i noći, toplo taman koliko treba, količina i sastav mleka su prilagođeni bebi.

Dojenje je dobro za mamu i bebu!

I pored svih tih činjenica i preporuka u Republici Srbiji malo više od polovine novorođenčadi dobije svoj prvi podoj u toku prvog sata od rođenja, a isključivo dojene dece mlađe od šest meseci ima 12,8%. (“Službeni glasnik RS”, broj 53 od 11. jula 2018.)

Zašto toliko mnogo beba nije isključivo dojeno?

• Zato što majke, zdravstveni radnici, porodica, članovi zajednice ne razumeju šta je isključivo dojenje ili koja je prednost i razlika u odnosu na veštačku hranu za bebe. Oni ne znaju dovoljno o tome kako je isključivo dojenje najefikasnije, kako ga započeti, kao i šta raditi kada majka ima poteškoća. Okolina nije sposobna da pruži savet i/ili podršku koja je potrebna majci da uspostavi isključivo dojenje.
• Zato što majke, zdravstveni radnici, porodica i članovi zajednice ne veruju da je moguće realizovati isključivo dojenje u toku prvih šest meseci bebinog života. Postoji pogrešno uverenje da majka nema dovoljno mleka. U dosta slučajeva ne postoji znanje da dodatna hrana ili tečnost može biti štetna po bebu.
• Zato što se neke majke moraju vratiti na posao pre bebinog šestog meseca, a nemaju poršku da nastave da doje i u toj situaciji.
• Zato što reklame propagiraju da su formule i veštačka hrana bolje nego majčino mleko.

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije

• Isključivo dojenje je kada se odojče hrani isključivo majčinim mlekom, uključujući i izmlazano majčino mleko, na zahtev. Ne uzima nikakvu drugu čvrstu ili kašastu hranu, niti mlečnu formulu/niti drugu vrstu mleka, kao ni vodu i voćne sokove; može da prima vitaminsko-mineralni dodatak ili lek;
• Predominatno (pretežno) dojenje je kada odojče uzima uz majčino mleko samo vodu, vodene napitke, voćne sokove, vitaminsko-mineralni dodatak ili lek;
• Dojenje sa uvedenom dohranom je kada odojče uz majčino mleko dobija čvrstu ili kašastu hranu ili mlečnu dohranu.

Aktuelne preporuke: WHO/UN Global strategy for infant and young child feeding, WHO Child Growth Standards, UNICEF – A World Fit for Children Goal, ESPHAGAN (Evropsko društvo za dečju gastroenterologiju) – isključivo dojenje do 6 meseci sa individualnim pristupom između 17. i 24. nedelje.

Odlučite same šta je najbolje za vas i vašu bebu!

Ne postoji loše majčino mleko, mada je mleko svake žene drugačijeg sastava. Svaka majka stvara svoje jedinstveno mleko, namenjeno njenoj bebi.

Do pojave industrijski proizvedenih mlečnih formula, u slučaju nedostatka majčinog mleka bebe su bile hranjene razblaženim kravljim mlekom uz dodatak šećera.Sa razvojem tehnologije počinju da se proizvode mlečne formule kao zamena za majčino mleko. U početku to je bilo neophodno za bebe koje su ostale bez svojih majki zbog ratova ili bolesti, a kasnije se pretvorilo u paralelni oblik hranjenja zbog pojačane reklamne kampanje i velike proizvodnje ovoga mleka. Reklamom se isticala i još uvek se ističe lažna prednost ovakvog načina ishrane (100 % više vremena za mamu, 20% manje grčeva, zdrav početak za zdrav život, lakše za majke, obogaćeno vitaminima…).

Izazov za sve organizacije i ljude koji vode brigu o deci je kako da se deci od najranijeg uzrasta obezbedi prirodno pravo na najbolju i biološki jedino ispravnu ishranu majčinim mlekom.

Godine 1979. održana je zajednička sednica Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a u vezi ishrane dece na kojoj je usvojen zaključak da se pokrenu akcije radi promocije prirodne ishrane odojčadi u svetu. Između ostalog istaknuta je potreba da se reguliše način reklamiranja zamena za majčino mleko.

IBFAN – Internacional Baby Food Action Network, 1979.god. – osnovan je u Ženevi. Organizacija preduzima mere u cilju promocije i zaštite prirodne ishrane dece.

Svetska zdravstvena organizacija je 1981. godine usvojila Internacionalni kodeks o načinu reklamiranja i prodaje zamena za majčino mleko. Mnoge zemlje su donele odgovarajuće zakone i uredbe o načinu ponašanja proizvođača mlečnih formula i proizvoda koji se koriste u ishrani dece.

Potom je 1989.god. predložena deklaracija Inocenti za zaštitu, podsticanje i podršku dojenju. Deklaraciju su usvojili u Inocenti centru u Firenci predstavnici SZO, UNICEF –a i drugih nevladinih organizacija.

WABA (Worl Alliance for Breasfeeding Action) Svetsko udruženje za promociju dojenja, SZO i UNICEF pokreću inicijativu „Porodilišta – prijatelji dece“, 1991. godine, o od 1992. god. – WABA – pokreće obeležavanje „Svetske nedelje dojenja“ .

2002. godine je usvojena „Globalna strategija o ishrani odojčadi i male dece“ kao zajednički dokument SZO i UNICEF-a.

SZO 2006. godine je usvaja novu rezoluciju podržavajući Inocenti deklaraciju i postičući države članice za uključivanje u aktivnosti.

2012. godine je doneta rezolucija Skupštine SZO 65.6 „Sveobuhvatni plan ishrane majki,odojčadi i male dece koja navodi šest globalnih nutritivnih ciljeva do 2025. godine, od kojih je jedan povećanje stope isključivog dojenja do navršenih šest meseci na najmanje 50%.

U cilju pružanja podrške i pomoći, SZO i UNICEF su 2014. godine ustanovili Global Network for Monitoring and Support for Implementation of the Code (“NetCode”) dokument koji podstiče primenu Kodeksa i monitoring nacionalnih propisa kao i podizanje kapaciteta za monitoring.

Reklamiranje zamena za majčino mleko je strogo regulisano međunarodnim i nacionalnim propisima, a Srbija je potpisnik Međunarodnog kodeksa reklamiranja zamena za majčino mleko.

Zbog stalnog pada stope dojene dece, zaštite, promocije i podrške dojenju Republika Srbija je donela i Nacionalni program podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi (Službeni glasnik RS,broj 53 od 11. jula 2018). Ovaj program je orjentisan na sprovođenje aktivnosti kroz sistem zdravstva od primarne do tercijerne zdravstvene zaštite. Program sadrži ciljeve, aktivnosti i očekivane rezultate u ovom domenu.

A odgovornost je na svima nama jer je očigledno da znanje o prednostima dojenja, koristi za majku, dete i društvo, nije samo po sebi dovoljno. Potrebna je svest kako lična tako i društvena da se odupremo agresivnoj marketinškoj kampanji.

Koristi za odojče

Zaštita od infekcija:

• Bebe koje se hrane majčinim mlekom ređe obolevaju od dijareja, gastrointestinalnih i respiratornih infekcija, nego bebe koje se hrane veštačkim mlekom.
• Majčino mleko sadrži bifidus faktor, koji stimuliše rast specifičnih L. bifidus-a u crevima odojčeta, i sprečava širenje drugih štetnih bakterija.
• Desetine antiinflamatornih agenasa ublažuju posledice zapaljenskih procesa.
• Majčino mleko sadrži bela krvna zrnca (limfocite i makrofage) koji učestvuju u odbrani od infekcija.
• Mleko svake majke sadrži antitela koja štite bebu od bolesti kojima je majka bila izložena.
• Faktori rasta utiču na razvoj i sazrevanje imunološkog sistema, centralnog nervnog sistema i drugih organskih sistema (koža).
• Digestivni enzimi, laktaze i lipaze, i mnogi drugi važni enzimi, štite bebe koje se rađaju sa još neizgrađenim ili oštećenim enzimskim sistemima.

Zaštita od alergija:

• Digestivni sistem odojčeta brže se razvija kada se ono hrani majčinim mlekom, jer se tako sprečava kontakt sa stranim proteinima.
• Ređe izlaganje stranim proteinima stvara toleranciju i umanjuje opasnost od alergijske reakcije.
• Hranljive materije kao što su cink i polinezasićene masne kiseline pomažu razvoj imunološkog sistema odojčeta.
• Ako se bebi u prvim danima života da i samo jedna flašica veštačkog mleka, time se povećava verovatnoća pojave alergijskih bolesti. Sve vrste ovih mleka, uključujući mleka na bazi soje, nose rizik od pojave alergije.

Ostale koristi za odojče:

• Niža stopa sindroma iznenadne smrti odojčeta.
• Manji rizik od pojave dečjeg dijabetesa, raka i infekcija srednjeg uha.
• Bolja reakcija na aplikovane vakcine i veća sposobnost borbe protiv bolesti.
• Manje ortodontskih i dentalnih problema (pravilan razvoj lica i vilica ne pojavljuje se propadanje zuba koje je povezano sa ishranom na flašicu).
• Bolji psihomotorni, emocionalni i socijalni razvoj.

Koristi za majku

• Oksitocin koji se oslobađa prilikom dojenja utiče na skupljanje materice i pomaže zaustavljanju krvarenja posle porođaja. Zbog toga je važno da se s dojenjem počne odmah po rođenju deteta i da se ono učestalo nastavi.
• Žene koje doje imaju više energije, one mogu imati dovoljno mleka čak i kod ograničenog energetskog unosa.
• Često isključivo dojenje odlaže ponovno uspostavljanje ciklusa i na taj način učestvuje u zaštiti od nove trudnoće. Na ovaj način se uspostavlja prirodan razmak između trudnoća.
• Smanjuje se rizik od pojave raka dojke i jajnika.

Ostale koristi za majke:

• Ređe pojave postporođajne depresije;
• Manje posla oko hranjenja bebe;
• Brži fizički oporavak posle porođaja;
• Ređe pojave zlostavljanja i zanemarivanja dece (zbog jačeg vezivanja majki i dece);
• Dojenje ima i praktične prednosti – u toku noći i na putovanju;
• Nema razloga za strah da će se mleko noću pokvariti.
• Nema razloga za strahovanje zbog moguće nestašice industrijski pripremljenih mleka, loše distribucije, povlačenja proizvoda, ili krize.

Psihološke koristi od dojenja

Emocionalno vezivanje:

• razvija se veća bliskost i ljubav između majke i bebe;
• majka je emocionalno zadovoljna;
• beba manje plače;
• majka pokazuje više nežnosti;
• manja je verovatnoća da će majka zlostavljati ili napustiti bebu.

Razvoj:

• ima mišljenja da deca u kasnijem detinjstvu pokazuju bolje rezultate na testovima inteligencije.

Koristi za porodicu:

• Cena adekvatne ishrane za majku manja je od cene ishrane dece veštačkim mlekom;
• Novac koji bi bio potrošen za kupovinu veštačkog mleka za odojče može se utrošiti za druge potrebe porodice;
• Štedi se vreme koje bi bilo utrošeno na pripremanje hrane i dodatne posete lekarima radi zdravstvene nege;
• Smanjuju se troškovi za lečenje, lekove, laboratorijske testove i boravak u bolnici radi lečenja. Majke i bebe su zdravije;
• Majke mogu da ostvare razmak između trudnoća pomoću LAM metode (laktaciona amenoreja), čime se poboljšava zdravlje majki.

Dojenje je najbolje

• Kada majka i beba imaju kontakt “koža na kožu” neposredno nakon porođaja;
• Kada beba počinje da sisa u toku prvog sata života i dobija kolostrum;
• Kada je beba stavljena na dojku na ispravan način i kada može efikasno da sisa;
• Kada beba može da sisa kada god zaželi – tokom dana i noći. Ovo se zove “dojenje na zahtev”;
• Kada je beba blizu majke;
• Kada je bebi omogućeno da sisa koliko god dugo ona to želi;
• Kada se bebi ne daju cucle ili laže koje mogu da je učine manje zainteresovanom za sisanje.

Kada beba sisa na ovaj način, stvara se dovoljno mleka, a sama beba je zadovoljnija i napreduje brže. Isključivo dojenje takođe omogućava uspostavljanje dublje emocionalne veze između majke i bebe, što omogućava majci da više uživa u materinstvu i poboljša samopoštovanje.

Isključivo dojenje je siguran, stabilan i održiv način ishrane odojčadi u toku prvih šest meseci života. Dojenje je važno i posle šestog meseca života. SZO I UNICEF preporučuju da se dojenje nastavi, uz dodavanje odgovarajuće dopunske ishrane i posle druge godine života. Bebe se najbolje razvijaju i rastu na prirodnoj ishrani. Majke mogu da postignu isključivo i kontinuirano dojenje kada znaju:

• koliko je korisno,
• kako se ispravno doji i
• kada im je pružena neophodna podrška.

Stručnjaci se slažu da majčino mleko pruža sve hranljive sastojke koji su bebi potrebni u toku prvih šest meseci života, kao i da nije potrebno dodavanje druge vrste hrane i tečnosti tokom ovog perioda. Isključivo dojenje podrazumeva da bebe isključivo sisaju i da im se ne daju dodatna hrana ili tečnost-piće, pa ni voda (osim u slučaju – kada je dete bolesno, sa povišenom temperaturom i dijarejom i – kada je temperatura vazduha veća od 35 stepeni).

Iskustvo mnogih majki govori da je isključivo dojenje u toku prvih šest meseci bebinog života najjednostavniji način ishrane. Majke ne moraju da brinu da li beba dobija dovoljno hrane ili tečnosti-pića ili da li je određena vrsta hrane odgovarajuća. Takođe, trošak i trud pri pripremanju hrane za odojčad je izbegnut kod majki koje doje svoje bebe.

Isključivo dojenje – zato što je sigurno

Majčino mleko je mnogo više od hrane. Ono je živo tkivo sa mnogim imunološkim faktorima koji daju bebi kontinuiranu, aktivnu zaštitu protiv infekcija od kojih beba ne može da se zaštiti sama. Prvih dana nakon rođenja, majka pruža idealnu imunizaciju za njenu bebu sa kolostrumom koji je veoma bogat antitelima. Količina kolostruma je mala, ali to je upravo ono što je bebi potrebno u datom trenutku. Deca koja su isključivo sisala su kasnije mnogo zdravija.

Isključivo dojenje – zato što je stabilno

Majčino mleko sadrži potrebne količine energije, proteina, vitamina i drugih hranjivih materija koje su potrebne bebi u toku prvih šest meseci života, kao i potrebnu količinu vode. Hranjivi sastojci u majčinom mleku su u preporučenim količinama za bebu, lakše su kompletno svarljivi u poređenju sa drugim vrstama hrane. Kada odrastu, dojene bebe su manje sklone gojaznosti, one imaju manje alergija, i imaju bolje rezultate na testovima inteligencije.

Isključivo dojenje – zato što je održivo

Majka može osigurati kontinuitet dobrog kvaliteta mleka kroz kombinovanje ishrane što je relativno jednostavno. Majka nema brige o ceni formula ili druge veštačke hrane. Koštanje dodatne hrane za majku je zanemarljivo za budžet porodice.

Isključivo dojenje – zato što je važno za majku

Isključivo dojenje može sprečiti novu trudnoću u toku prvih šest meseci, pod uslovom da menstruacije nisu opet počele, može pomoći da se izgube dodatni kilogrami dobijeni u toku trudnoće. Majke koje doje imaju snižen rizik razboljevanja od raka dojke i jajnika, kao i osteoporoze.

Koristi od isključivog dojenja u prvih šest meseci

Ishrana bebe majčinim mlekom pruža brojne pogodnosti:

• nutritivne;
• zdravstvene;
• imunološke, razvojne;
• psihološke, socijalne, ekonomske.

Prednosti dojenja su najveće kada se beba hrani isključivo majčinim mlekom. Među ovim bebama mnogo je manji broj obolelih. Isključivo dojenje u prvih šest meseci života i nastavak dojenja uz adekvatnu dohranu obezbeđuje najbolju ishranu i skladan psihički i fizički rast i razvoj odojčeta i deteta u prvim godinama života.

Osnovna jedinica u kojoj se stvara mleko je sekretorna ćelija laktocit. Laktociti su grupisani u alveole. Grupisane alveole u kojima se stvara mleko, okružene su kontraktilnim mišićnim ćelijama zaduženim za izbacivanje mleka, iz kojih kreću kanalići koji sprovode mleko do bradavice. To je režanj. U dojkama ima od 4 do 18 režnjeva koji čine žlezdani deo dojke.

Grananje izvodnih kanalića dešava se odmah ispod bradavice. 60% žlezdanog tkiva smešteno je na 3cm od bradavice.

Stroma se sastoji od vezivnog tkiva, masnog tkiva, krvnih i limfnih sudova, i nerava. Masno tkivo dojke deli se na; potkožno, intraglandularno (u i oko žlezda) i retromamarno (iza mlečne žlezde). Prosečno ima 9 izvodnih kanalića koji svoj sadržaj izlučuju iz isto toliko režnjeva dojke.

Dojka je čvrsto fiksirana za kožu potpornim vezama (ligamentima). Koža dojke uključuje bradavicu i areolu. Bradavica je mesto otvaranja 4-18 mlečnih kanalića uz koje su glatka mišićna vlakna, znojne i lojne žlezde, i gust splet nerava. Areola je tamni deo oko bradavice koji obično još više potamni u trudnoći i poveća se. Montgomerijeve kvržice se nalaze u areoli, u trudnoći se povećavaju i izlučuju male količine mleka za zaštitu bradavice.Zbog svoje strukture bradavica ima sposobnost uzdizanja. Uzdizanjem bradavica postaje veća, čvršća, i više izražena spremna da je beba lakše uhvati. Najveći deo bradavice izgrađuju glatki mišići koji sprečavaju curenje mleka između podoja. Dojka je izuzetno dobro prokrvljena i protkana nervnim vlaknima. Limfni sudovi skupljaju višak tečnosti iz među ćelijskog prostora i odvode je kroz pazušne limfne čvorove.

Kompletan razvoj funkcije mlečnih žlezda događa se još u trudnoći. Laktociti, žlezdane ćelije, sposobne su za stvaranje mleka još sredinom trudnoće ali visoke koncentracije hormona progesterona i drugih hormona trudnoće, ograničavaju proizvodnju. Kolostrum je spreman za novorođenče i kod porođaja – mleko ne mora „da nadođe“. Većina komponenti mleka izlučenog tokom trudnoće vraća se u plazmu i krv putem propusnih spojeva između mlečnih ćelija (laktocita) u alveolama dojke.

U prvom tromesečju trudnoće dolazi do bujanja žlezdanog tkiva epitela dojke i grananja kanalića.U drugom dolazi do povećanja protoka krvi i grananja krvnih sudova, a u trećem tromesečju dolazi do punjenja epitelnih ćelija masnim kapljicama (stvaranje kolostruma) tj. povećava se sekrecija.

Postoje abnormalno male mlečne žlezde koje se dovode se u vezu sa bolestima štitne žlezde ali i preterano velike mlečne žlezde koje se u trudnoći još uvećaju pa mogu stvarati neugodnosti pri nameštanju bebe na dojku i komplikacija zbog „slepih“ izvodnih kanalića. Veličina i oblik bradavica su od <12 mm do >23 mm na bazi bradavice.

Žene sa velikim bradavicama imaju više problema sa prihvatanjem od strane bebe.

Stvaranje mleka

Kad se beba rodi već ima urođeni refleks sisanja i gutanja, a u dojkama već pripremljen obrok tj. kolostrum. Čim povuče bradavicu dolazi do direktne stimulacije senzornih neurona u areoli dojke, koji šalju impuls mozgu da luče hormone za stvaranje i istiskivanje mleka.

Prvo, impuls ide u prednji režanj hipofize i luči se prolaktin u velikim količinama jer sada nema šta da ga blokira. Izbacivanjem posteljice posle porođaja dolazi do naglog pada nivoa humanog placentnog laktogena, estrogena, i progesterona (hormona trudnoće). Progesteron je glavni „kočničar“ (inhibitor) prolaktina i čim dođe do njegovog pada počinje veće stvaranje mleka.

Prolaktin daje signal mlečnim žlezdama da stvaraju mleko za sledeći podoj. On se veže za prolaktinski receptor i stimuliše ga, čime započinje lučenje mleka na alveolarnoj površini laktocita. Faktor koji kontroliše proizvodnju mleka je broj receptora a ne količina prolaktina u krvi. Prolaktin je neophodan za početak stvaranja mleka ali njegov nivo kasnije nije bitan za količinu proizvedenog mleka. Učestalo dojenje za vreme rane laktacije (prve, druge nedelje) stimuliše stvaranje receptora za prolaktin u mlečnoj žlezdi.

Najveći podsticaj za stvaranje prolaktina je prazna dojka.

Da bi mleko izašlo iz dojki nervni impuls iz bradavice šalje signal zadnjem režnju hipofize da luči oksitocin koji deluje na mišiće koji okružuju mlečne žlezde (alveole) da se stegnu – kontrahuju i tako istisnu mleko iz dojki. Refleks otpuštanja mleka, koji stvara oksitocin, služi da poveća pritisak unutar mlečnih kanala i da ga održi na nivou koji je dovoljan da savlada otpor izlasku mleka iz dojke.

Između 30 i 72 sata nakon porođaja počinje da nadolazi mleko u većim količinama. Stimulacija bradavice (sisanje) uzrokuje otpuštanje oksitocina u kratkotrajnim intervalima (3-4 sekunde) koji se javljaju svakih 5-15 min. Skokovi oksitocina se dešavaju i kod nadražaja bradavice pre dojenja ili mehaničke stimulacije pumpicom.

Neke žene osećaju trnce ili blagu bol u dojci , pri otpuštanju oksitocina iz zadnjeg režnja hipofize. Majke pogotovo višerotke će osećati grčeve u materici prvih nekoliko dana nakon porođaja, takođe mogu osećati pojačanu žeđ, ili osećaj topline, pospanosti i mirnoće.

Podsticaj za otpuštanje oksitocina nije samo sisanje, već i nervni impulsi iz moždane kore koji se aktiviraju kada mama čuje da beba plače, oseti miris bebe, vidi bebu, pomisli na bebu.

Oksitocin na majku deluje tako što ima smirujući efekat, snižava majčin pritisak, umanjuje strahove i agresivno ponašanje, utiče na emocionalno vezivanje sa bebom.

U momentu stvaranja svako mleko je koncentrisano (zadnje mleko). Ako ostane u dojci, povlači vodu i laktozu i tako postaje razređeno (prednje mleko).

Kalorijska vrednost varira od hranjenja do hranjenja i u toku dana zavisi od sadržaja masti u mleku. Sadržaj masti pod uticajem je više faktora; metabolizam masti, majčina težina, dijete, te učestalost hranjenja.

Mleko sadrži mali protein surutke zvani povratni inhibitor laktacije i njegova je uloga da uspori stvaranje mleka kada je dojka puna. Brzina stvaranja mleka se usporava kada se mleko nakuplja u dojci. Češće odstranjivanje mleka iz dojke rezultirati će stvaranjem više mleka.

Male dojke su sposobne da proizvode istu količinu mleka za 24 sata kao i velike dojke. Ali je zato kapacitet skladištenja u većim dojkama veći.

Prestanak stvaranja mleka

Vreme potpunog prestanka i vraćanja dojki u stanje pre trudnoće je različito, ali se obično dešava oko 40 dana nakon prestanka dojenja. Vreme će zavisiti od toga da li je prestanak bio postepen ili nagao, od telesne građe majke, telesna težine, dužine dojenja, brzine metabolizma i mnogih drugih faktora.

Kolostrum je mleko koje se luči prvih nekoliko dana posle porođaja. Ima više belančevina, imunoprotektivnih komponenti, enzima, vit. A i E, a manje masti i ugljenih hidrata. Gusto je, žute boje i iako se ne stvara u velikim količinama (oko 100ml dnevno) idealno je jer se lako vari, bebi daje snagu, zagreva je i pruža potpunu zaštitu.

Mleko se lako vari iako je crevni sistem bebe nerazvijen.To je zato što su belančevine „iscepkane“, a masti uz pomoć enzima lipaze usitnjene pa lakše prolaze kroz zid creva nego kod drugih vrsta mleka.

U kolostrumu je povećana količina enzima – fermenata (lipaza, amilaza, peroksidaza, reduktaza) koji ubrzavaju razlaganje i resorpciju masti belančevina, ugljenih hidrata , što ima veliki značaj jer su u crevima novorođenčeta nerazvijeni enzimi varenja.

Beba po rođenju nema razvijen imunitet, ali u kolostrumu ima raznih materija (antitela, limfocita, leukocita…) koje pomažu u borbi protiv infekcija. Majčino mleko nadopunjuje imunološki nedostatak između vremena kada je posteljica čuvala bebu pre rođenja i 3-4 godine kada je detetov imunološki sistem razvijeniji. U kolostrumu ima imunoglobulina A koji deluje na mestima pod najvećim rizikom od napada bakterija; na sluznim membranama pluća, grla i creva.

Poznato je da gvožđe prenosi kiseonik do ćelija a da ga u maminom mleku ima malo. Ipak bebe koje sisaju nisu malokrvne što je važno zbog ishrane tkiva kiseonikom. Iskoristljivost gvožđa je čak 50% dok je u istoj količini kravljeg mleka ta iskoristljivost 7%. Tome doprinose i materije u majčinom mleku koje se zovu nukleotidi koji povećavaju apsorpciju gvožđa.

Enzim lizozim razgrađuje zid bakterije, vezuje se za bakterijske liposaharide i tako uništava npr.stafilokokus aureus, ešerihiju koli i druge bakterije. Enzim ima dvostruku ulogu antimikrobnu (uništava bakterije) i hranljivu. Njegovim delovanjem nastaju neke belančevine i šećeri.

Takođe, lipaza se veže za mesta koja pripadaju virusima i tako onemogućava viruse da se šire.

Belančevine Taurin i Cistein – igraju važnu ulogu u razvoju mozga i žučnih kiselina.

Mlečni šećer iz kolostruma podstiče izbacivanje prve stolice (mekonijuma). To je dobro zbog odstranjivanja suvišnog bilirubina – žučne boje, čime se smanjuje mogućnost javljanja žutice kod bebe.

Vitamina A ima mnogo u kolostrumu i on utiče na mnoge procese u metabolizmu kao i na kvalitet vida, održavanje epitela, lučenje hormona.

Kako se bebine potrebe menjaju menja se i sastav mleka. Kolostrum se kratko vremenski i malo količinski proizvodi, ali dovoljno, jer beba počinje da ima veće potrebe za energijom a to dobija kroz prelazno mleko kroz masti i laktozu (mlečni šećer).

Prelazno mleko se stvara oko dve nedelje. U odnosu na kolostrum ovo mleko je ređe, beličasto i vodenastije. Manja je količina belančevina što je prilagođeno nezrelim bubrezima bebe. Kvalitetne masti, polinezasićene masne kiseline nastaju od linolne i linolenske kiseline i ulaze u sastav ćelijskih membrana, utiču na rast i razvoj mozga i drugih nervnih tkiva kao i na oštrinu vida. U majčinom mleku ima mnogo i holesterola, to je masnoća koja učestvuje u stvaranju omotača nerava tako dolazi do olakšavanja provodljivosti impulsa kroz centralni nervni sistem.

Majčino mleko sadrži i 130 različitih mlečnih šećera – oligosaharida. Laktoza najpoznatiji mlečni šećer važan je jer pored energije koju daje pri razgradnji, stimuliše i rast dobrih bakterija u crevima – laktobacilus bifidus. Ovaj prirodni probiotik sprečavaja vezivanje loših bakterija za zid creva.Oligosaharidi hrane korisne bakterije koje se onda razmnožavaju, zgušnjavaju na zidu creva. Oligosaharidi čine stolicu mekšom i lakšom za izbacivanje. Laktoza olakšava apsorbciju kalcijuma. Takođe, ugrađuje se i u moždane strukture.

Posle dve nedelje javlja se zrelo mleko. Ono se menja u zavisnosti od doba dana, dužine podoja, preležanih bolesti majke. Na početku je vodenasto i slatko a na kraju podoja je masnije i svetlije boje. Stvara osećaj sitosti. Važno je da beba popije i prednje i zadnje majčino mleko jer tako dobija i vodu i sve ostale hranljive materije.

Majčino mleko je idealna hrana i za prevremeno rođene bebe (bebe rođene pre 37. nedelje trudnoće), tada se stvara prematurno mleko. Mleko sadrži više kalorija, masti belančevina, natrijuma, hlora, kalijuma, gvožđa i magnezijuma. Majka stvara prematurno mleko 4-6 nedelja nakon porođaja. Majčino mleko je najbolji izbor za hranjenje nedonoščeta ili donorsko mleko iz Banke humanog mleka.

Koliko je mamino mleko savršeno govori i činjenica da ima još mnogo sastojaka u maminom mleku koje su tajna za nauku jer nije otkrivena njihova prava funkcija.

Sve u jednom, dobro uravnoteženom obroku!