Igra nije samo igra, zabava i uživanje za dete. Igra nije gubljenje vremena već ulaganje u budućnost deteta. Kroz igru dete uči i razvija se u svim aspektima. Ona je moćan alat koji omogućava detetu da upozna svet koji ga okružuje, da upozna druge ljude, kreira sa njima kvalitetne odnose i na kraju da upozna dobro i samog sebe.
Kroz igru dete razvija svoje motoričke sposobnosti, koordinaciju pokreta, spretnost, izdržljivost. Ono puzi, okreće se, trči, penje se, spušta , kliza, baca stvari, pa ih podiže, vrti se u krug, pada i ustaje. Uči kako da savlada prepreke, da rešava probleme.
Kroz igru dete razvija maštu, kreativnost, empatiju, ljubav prema drugim ljudima. Uči da ceni i poštuje sebe, socijalizuje se, komunicira. Uči kako da izrazi svoje emocije, da prepozna emocije ljudi oko sebe. Uči kako aktivnosti , radnje koje ono čini deluju na druge ljude i kako ti drugi ljudi na njih reaguju. Uči da svaka akcija izaziva i neku reakciju, razvija samopouzdanje, uči da gubi i da se nosi sa porazom. Uči da se nosi sa uspehom i pobedama.
Uči da govori, peva, svira, glumi, piše. Izmišlja igre, priče, zamišlja „nevidljive“ drugove . Sklapa nove igračke, rastavlja stare, koristi postojeće materijale, nameštaj, kutije, kanape, štipaljke i druge stvari koje imate u kući kako bi osmislilo neku novu igračku ili igru. Zavlači se ispod stola, pravi svoju kućicu, krije se iza kreveta, komode, uvlači u ormar. Ne sputavajte dete u spontanoj kreativnoj igri. Ohrabrite, podstaknite, posmatrajte , ponekad usmerite, omogućite detetu da se igra u bezbednom okruženju.
Igra je neophodna, nužna, nezamenjiva. Ona je potreba za dete kao vazduh, voda ili hrana. Vaš zadatak kao roditelja je da omogućite detetu da se igra. U Konvenciji o pravu deteta ona je navedena kao jedno od dečjih prava ( Deo I član 31).
U želji da omoguće svom detetu najbolje roditelji često sputavaju dete u igri ( pazi pašćeš, oznojićeš se, isprljaćeš se, razbolećeš se). Zatim, upisuju dete u mnogobrojne „školice“, jurcaju od jedne do druge planirane i organizovane aktivnosti, iscrpljuju sebe , dete, troše svoje vreme i finansije. Koliko god da su pojedine organizovane aktivnosti dobre ( pod uslovom da ih vode za to školovane osobe), ako ih ima previše ili ne odgovaraju uzrastu i interesovanjima deteta , one postaju nametnuta obaveza, gube svoju draž , izazivaju otpor kod deteta, a samim tim se gubi njihova svrha i efekat.
Ograničite detetu vreme provedeno ispred ekrana i kontrolišite sadržaj koji koristi. Razvoj tehnologije, računara, mobilnih telefona pored svojih prednosti ima i mane koje mogu negativno uticati na razvoj deteta.
Upamtite, igra stimuliše razvoj mozga, jača postojeće sinapse, stvara nove. Zato omogućite detetu da se igra, istražuje, uči i razvije sve svoje kapacitete.
