Individualni razvoj svake bebe i zašto je bitno ne porediti decu
Svakodnevno se susrećemo sa dokazima da koliko god se činili sličnim, svi se mi razlikujemo jedni od drugih, čak i od najbližih srodnika i prijatelja, kako po načinu razmišljanja, osećanja, ponašanja tako i po životnim odlukama i načinu života. Vremenom naučimo da su razlike to što nas čini jedinstvenim, učimo da prepoznamo svoje potrebe i da razumemo tuđe. A i dalje je akutelna floskula da sve bebe liče i da su ISTE, kao i mišljenje „TO JE SAMO BEBA“.
Bebe zaista nisu mali ljudi već bića satkana od nafinijih emocija, istančanih čula i jedinstvenih potreba.
Roditelji blizanaca najbolje mogu da uoče razlike između dece. Bebe rođene istog dana sa istim genetskim materijalom razlikuju se po načinu plakanja, načinu umirivanja i uspavljivanja, različite su im potrebe za količinom hrane, dužinom spavanja…a zamislite onda koliko se razlikuju bebe od različitih roditelja.
Moderno doba donelo je i nove vidove komunikacije, nude nam se rešenja problema „iz rukava“ pa tako sve češće čujemo od majki da su pomoć ili savet potražile na nekoj viber grupi ili jednostavno na „Guglu“. Kada vremenske prilike to dozvoljavaju viber grupe budu zamenjene druženjem u parkićima. Podrška i razumevanje od strane ljudi koju su u istom „problemu“ može da bude rasterećujuća (podrška grupe). Kada mama čuje da i komšinicino dete ne spava celu noć, ili kada sazna da prijateljicina beba ima jake grčeve kao i njena, ili kad „mama iz porodilišta“ kaže da njeno dete „slabije“ sisa, majke osete da nisu same. Oslobađajuća rečenica za mame je „i meni je bilo isto tako….moja beba je isto kao i tvoja…“
Pravi izazov nastaje kada pokušaju da primene rešenje koje joj je savetovala komšinica, prijateljica, koleginica a kada to rešenje njenoj bebi ne pomogne…a drugim mamama je pomoglo. Opet se vraća osećaj „da nešto ne rade kako treba“ i dovode u pitanje svoje veštine majčinstva. Svi ti saveti nisu pogrešni, naročito ako su „iskusnim“ mamama pomogli, ali to ne znači nužno da će pomoći i vašoj bebi.
Stvarno bi bilo efikasno da postoje jednostavna, univerzalna „instant“ rešenja koja mogu umiriti grčeve kod svake bebe ili uspavati svaku bebu na isti način. Ali upravo te različitosti među bebama, diktiraju različiti pristup rešenju problema.
I zato je svaka beba „priča“ za sebe. Bebe su bića potrebe. U početku su te potrebe vrlo skromne: presvući, nahraniti, uspavati. A kako beba raste tako rastu i potrebe a sa potrebama i prepreke. Roditeljstvo se razvija vremenom. Kada roditelji svakoga dana posmatraju svoju bebu u svim situacijama, kada se oslone na roditeljski instinkt i kada primene zaista stručne (medicinske) savete, tada sami dolaze do rešenja problema. A to je istinski rasterećujuće na duge staze. U medicini, posebno u pedijatriji postoje smernice, zvanične preporuke u čijim okvirima je potrebno pratiti decu. Ali ti okviri, grafikoni i referentne vrednosti uvek imaju „od-do“. Ne mora svaka beba da napreduje kilogram u prvom mesecu, ne mora svaka beba da sisa 45 minuta, ne mora svako dete da propuzi, prohoda, počne da skače u isto vreme. Posmatramo bebu „u celini“ a ne samo brojke, kalendare, sate ili mililitre.
A ukoliko se roditeljima učini da nešto nije „kako treba“ ili ako ih neko osećanje u vezi razvoja, ishrane, ponašanja bebe tišti ili opterećuje onda je potrebno da se konsultuju sa stručnim licem.
Uvek se možete osloniti na Halo bebu. Svakoga dana 24 sata smo tu, sa stručnim i proverenim savetima, za sva vaša pitanja, dileme i nedoumice. Dostupni smo za ragovor, pouzdane i korisne informacije su na našem sajtu kao i u mobilnim aplikacijama Halo beba- vaš saputnik u roditeljstvu i Halo beba o dojenju.
