Strahovi su normalna pojava u dečijem odrastanju. Ono što može biti problem je da li osoba na pravi način izlazi na kraj sa svojim strahom: rešava ga sama, rasplašuje se postepeno, “junači” i preplavljuje ili samo strahuje i povlači se. Neki strahovi su uobičajeni za određeni uzrast, prevazilaze se odrastanjem, dok drugi opstaju, uporno se održavajući i ometajući normalno funkcionisanje deteta. Tada je potrebno potražiti stručnu pomoć. Glavni zadaci roditelja su da detetu pruže sigurnost dok raste i da mu pomognu da postane samopouzdana osoba, sposobna za uzajamni odnos sa drugima.
Tokom odrastanja i sazrevanja, što smo više svesni svojih snaga i slabosti, to ćemo bolje iskoristiti svoje sopstvene mogućnosti. Neka deca i odrasli precenjuju svoju moć i preduzimaju nepotrebne rizike (premalo se plaše), drugi ih potcenjuju pa žive na marginama svojih mogućnosti (previše se plaše). Postoje različiti načini ispoljavanja strahova u dečjem uzrastu:
- Ubrzan rad srca
- Crvenilo ili bledilo lica
- Mišićna napetost, drhtanje
- Muka, povraćanje, gađenje
- Bolovi u stomaku
- Dijareja
- Glavobolje
- Vrtoglavice
- Saopštavanje teškoća
Razvojno normativni strahovi:
- Strahovi novorođenčeta-glasni i iznenadni zvuci, jaka svetlost, izmicanje podloge
- Strahovi odojčeta-strah od nepoznatih lica (strepnja od odvajanja)
- Strahovi u prvoj godini: strah od neke hrane, strah od životinja, vode
- Strahovi kod deteta na uzrastu 2.-3. godine: problemi u navikavanju na čistoću, strah od odlaska na spavanje, strah od odvajanja, nepoznatih osoba, promena, strah od uništenja, od životinja i mašina, strah o sopstvenog neprijateljstva, imaginarni strahovi (zamišljena bića i situacije)
Predškolski uzrast: strah od mračnih soba, nepoznatih zvukova, mašina, stranih ljudi, lekara, bolnica, životinja (naročito velikih pasa i zmija), svojih sopstvenih snova, ismevanja, čarolija, rana, vampira, utvara, babaroge, strašnih priča i filmova…
Primer: Dete se plaši odlaska i ostajanja u vrtiću.
Moguće značenje: Dete misli da će ostati samo i da roditelj neće doći po njega.
Objašnjenje: Adaptacija na vrtić je postepen proces u kome dete ne samo kroz reči već i iskustvo doživljava sigurnost pri odvajanju i upoznaje osobe koje su zamena za majku, ali i predvidivo, kontinuirano doživljava ponovne susrete sa majkom
Primer: Pri odvajanju od roditelja dete sve više plače.
Moguće značenje: „Ako počnem da plačem kada mama odlazi, ona će duže ostati uz mene”.
Objašnjenje: Potrebno je da roditelji vežbaju odvajanje, da daju jasne poruke, da ih se pridržavaju. Decu je potrebno ohrabriti verbalno i kroz ponašanje (nepotrebno je dugo opraštanje i na odlasku je važno kazati nešto ohrabrujuće), uz prosleđivanje poruke da je sasvim prirodno i normalno da roditelji i deca ponekad treba da budu razdvojeni.
Roditelji treba da se ponašaju smireno, bez nervoze i oklevanja (to deca lako registruju).
Važno je znati:
- Deca od 3-6 godina nisu u stanju da jasno razgraniče maštu od realnosti . Zastrašivanje deteta milicijom, babarogom, ili otmičarem je krajnje štetno jer pojačava detetovu nesigurnost pa samim tim i strahove
- Strah deteta da ostane samo je najizraženiji u 4. godini a obično u 6. godini slabi.
- Strah od nepoznatih osoba jako je izražen u 2-3 godini a postepeno slabi u 4-5 godini, da bi prestao oko 6. godine
Šta činiti:
- graditi detetovo samopouzdanje,
- podsticati ga, hrabriti,
- dati detetu zaštitu i utočište kada je to potrebno,
- strpljivio saslušati uplašeno dete,
- razumeti i objasniti, dati detetu primer
Šta ne treba činiti:
- ignorisati
- prezaštićivati
- odbacivati
- ismevati plašljivo dete
- namerno izlagati dete situacijama kojih se plaši
- uključivati dete u roditeljske strahove
Neka rešenja za prevazilaženje straha:
- roditelj može da ostavi detetu neki predmet ili igračku kako bi mu pružila osećaj sigurnosti, a koji će imati kod sebe i kada roditelj nije uz njega
- roditelj ne treba da se iskrada iz kuće, da izbegava da se pozdravite sa detetom jer kod deteta može da stvori utisak da je roditelj nestao, da je pobegao i da se nikada više neće vratiti
- važno je da roditelj ne kasni po dete, da se drži predviđenog rasporeda i ispoštuje vreme koje je odredio za odvođenje i vraćanje deteta izvrtića, sa rođendana, da se potrudi da uvek s posla dođe kada je obećao, ako to nije izvodljivo da se javi da kasni
Ukoliko su strahovi izraženi, česti, brojni i traju duže potrebno je obratiti se stručnjaku za mentalno zdravlje.
