U većini slučajeva beba pravi svoje prve korake negde oko prvog rođendana, ali ovaj period može da varira između 9 do 18 meseci. Dete ne treba požurivati, niti ga upoređivati sa drugom decom.
Pre hodanja, svako dete prolazi kroz određene faze. Najpre nauči da puzi. Zatim iz četvoronožnog prelazi u sedeći položaj, i obrnuto. Podiže se na kolena, pa iz klečećeg položaja, uz pridržavanje – pravi iskorak jednom nogom. Tako zauzima uspravan položaj i samostalno stoji. Ukoliko beba kasni sa bilo kojom od ovih faza, vrlo je verovatno da će kasniti i sa samim hodanjem. Svaka od ovih faza je bitna, jer tokom svake faze dete jača svoje mišiće i zglobove. Ne treba ga prinudno stavljati u položaje za koje njegovo telo još uvek nije spremno.
Vaše dete će prohodati kada bude dovoljno sazrelo i uvežbalo sve elemente koji postoje pri samostalnom prohodavanju, od uspravljanja iz klečećeg položaja, zatim hodanja uz pridržavanje, hodanja noga do noge, zatim noga ispred noge, održavanja bočne ravnoteže sa prebacivanjem težine i na kraju ravnotežom napred-nazad. Tek tada usledi prvi korak. Hodanje je veoma kompleksna motorička radnja, koju svako dete savladava svojim tempom.
Hodanje se uvežbava putem pokušaja i pogrešaka, a dete će biti sve spretnije što duže bude vežbalo. Iako je očekivano da se uplašite pri padu deteta, idealno bi bilo da svoju emociju ne pokažete jasno detetu. Kada dete jednom nauči da pada tada će i njegovi prvi koraci proći s mnogo manje straha. Upozorenja poput “Pazi, pašćeš!”, takođe su nepotrebna, jer morate dozvoliti detetu da ispita svoje veštine. Dovoljno je da budete u njegovoj blizini da se ne bi povredilo. Pri hodanju uz pridržavanje, ne treba prečesto voditi dete za ruke koje su visoko podignute u vazduhu, jer može doći do istegnuća zglobova laktova i ramena. Jednostavno – treba najviše puštati dete da samo ispita sve moguće pokrete.
Ipak, postoji nekoliko preporuka kako možete da stimulišete/podržite dete u fazi kada vidite da uspešno održava ravnotežu: stavite detetovu omiljenu igračku na stolicu jedan metar udaljenu od njega i vidite kako će da se snađe; stanite na razdaljinu od deteta za koju mislite da može da savlada u tom trenutku i dozivajte ga ka sebi pritom puštajući zanimljive zvuke ili pevušeći; uklonite ili zaštitite nameštaj koji ima ćoškove ili na bilo koji drugi način može predstavljati opasnost za dete koja uči da hoda; kada vidite da dete uspešno održava ravnotežu, u svaku ruku mu stavite po jednu omiljenu igračku, pa se udaljite na metar od njega i pozovite ga.
Najbolja “obuća” za prohodavanje jesu bose nogice ili čarapice sa zaštitom od klizanja. Prve prave cipelice treba da kupite tek kad dete počne da hoda napolju.
Hodanje i potreba za istraživanjem – Poruka za roditelje:
- istraživanje је način da dete uči o stvarima i svetu oko sebe
- dete je uzbuđeno što vidi, oseća i isprobava nove stvari
- ne razume upozorenja i objašnjenja zbog ograničenog znanja jezika
- ne zna posledice nekih svojih postupaka
- uloga roditelja je da svet oko deteta učine sigurnim za istraživanje.
