Bebe su 9 meseci provele u vodi (plodova voda) i naviknute su na „mokro“ okruženje. Očekivano je da će im onda, kada se rode, prijati kupanje jer ih podseća na lepotu boravka u miru maminog stomaka. Ali već smo naučili da izuzeci potvrđuju pravila i da se naša očekivanje ne poklapaju uvek sa realnošću, tako imamo bebe kojima kupanje ne prija i jako plaču prilikom samog pokušaja kupanja. Takođe, imamo situacije kada se beba do nekog uzrasta rado kupa, uživa i ne pravi poteškoće mami i tati u vezi kupanja…a onda jednog dana počne da odbija i negoduje, neće da se kupa, plače i jako se uznemiri čim krenete da je svlačite.
Strah od kupanja ima čak i svoj stručni naziv-ablutofobija. Kod novorođenih beba koje plaču za vreme kupanja, definitivno se ne radi o fobiji već o uznemirenosti zbog neprijatnog iskustava. Naime, kupanje novorođenčeta je veština koju roditelji uče u prvih par nedelja po rođenju bebe. U tom periodu pojačani su strahovi roditelja, te neretko jako uznemireni i preplašeni roditelji kupaju bebu. Plaše se da je ne povrede, ispuste ili lošim hvatom „zatvore“ disajni put tokom kupanja (naročito kada drže bebu preko ruke). Beba oseća nesigurnosti i strahove roditelja, tenzije koje se prave prilikom kupanja, počinje da plače, dodatno uznemiri roditelje i brzo se napravi „začarani krug“. Sledećeg dana u vreme kupanja, roditelji se „preznojavaju“ na samu pomisao da moraju ponovo da prolaze kroz to. A beba dodir sa vodom povezuje sa negativnom senzacijom i počeće da plače ponovo! Plakanje se dodatno pojača ukoliko se beba kupa gladna ili kad ima jake grčeve.
Da bi izbegli ovakav scenario, roditelji bi trebalo da vežbaju kupanje sa lutkom još dok je beba u stomaku. Preporuka je da se uključe u rad proverenih i stručnih Škola za roditeljstvo (najbolje u domovima zdravlja) gde će ih stručnjaci obučiti za pravilno držanje i najlakše kupanje. Takođe, pažljivo slušanje patronažne sestre može pomoći u prvim danima po izlasku iz porodilišta. Patronažna sestra je tu da nauči roditelje kako da okupaju bebu (važno je da okupate sami bebu u prisustvu patronažne sestre).
Pre početka kupanja, proverite da li je beba gladna. Svakako je nemojte kupati odmah nakon hranjenja, već sačekajte makar pola sata. Obratite pažnju na temperaturu vode, optimalno je oko 37 stepeni, najbolje proverite termometrom za vodu, a nikako laktom ili prstima. Trudite se da budete opušteni i mirni, pričajte bebi nežnim glasom, pokvasite joj leđa sa malo vode pre nego što je spustite u kadicu. Jedan roditelj može da kupa a drugi da joj lagano pridržava ručice (tako se beba oseća sigurnije). Ako je beba uzmemirena grčevima ili plačljiva tog dana, možete preskočiti kupanje i samo oprati bebino lice i genitalije nad lavaboom.
Ako je beba (ili dete) „do juče“ uživala u kupanju, a sada plače i negoduje, znajte da je samo faza razvoja u pitanju. Stavite joj omiljene igračke (namenjene za vodu) u kadicu, neka ih ona kupa. Ako neće da sedi u kadici, probajte da je istuširate (za decu koja već mogu da stoje). Ukoliko plače prilikom pranja kose, neka oba roditelja učestvuju u kupanju. Jedan roditelj neka pridržava detetu glavicu nagnutu ka pozadi, a drugi neka kupa, na taj način sprečićete neprijatan ulazak šampona i vode u oči.
Budite relaksirani i strpljivi, osluškujte potrebe deteta i napravite atmosferu uživanja za sve tokom kupanja.
