Reč “disciplina”, od prvobitnog tumačenja – red, sistem – proširuje svoje značenje na poštovanje, odgovornost, zajedničko preispitivanje mišljenja, a sve u skladu sa unapred donetim pravilima. Često je pominjana kada se govori o vaspitavanju dece, s tim da je važno da roditelji disciplinu sagledaju kao sredstvo učenja, a ne kažnjavanja.
Svako dete i svaki roditelj, kao i njihov medjusobni odnos jeste priča za sebe. Da bi deca radila ono što roditelji od njih očekuju, treba da u svakodnevni život uvedu pravila. Dogovorena pravila treba prilagodjavati zavisno od situacije, dopunjavati, proširivati, usložnjavati kako dete odrasta. Nesumljivo je da dete voli da zna granice i da su svakom detetu potrebna pravila. Ona mu pomažu da nauči prikladno ponašanje, sagleda razliku između dobrog i lošeg, razvije sposobnost prilagođavanja.
Od roditelja se očekuje da strpljivo, biranim rečima upoznaju dete sa svakim pojedinačnim pravilom i to u situaciji na koju se pravilo odnosi i da objasne detetu da svako pravilo ima odredjene posledice. Dakle, sredstvo disciplinovanja deteta je postavljanje jasnih pravila i davanje jasnih uputstava zašto su pravila važna, kao i njihovo predvidivo i dosledno sprovođenje. Važno je da se prilikom definisanja pravila roditelji dogovore šta donosi ispunjenje pravila, a šta ako se pravilo prekrši. Na taj način dete prihvata pravilo i aktivni je učesnik u njegovom sprovodjenju.
Roditelji treba da:
- pokušaju da ne budu ni previse strogi, niti popustljivi, da budu pravedni i fleksibilni
- pokazuju ljubav, razumeju potrebe deteta: slušaju dete, posvećeni su mu, teše ga kada je uplašeno ili povređeno, hrabre kada treba da uradi nešto što mu je teško, sagledavaju situaciju sa pozicije deteta, pokazuju mu da je voljeno i kada uradi nešto pogrešno, govore da veruju u njega
- uspostavljaju red i strukturu: daju jasna uputstva detetu za ponašanje, jasno govore šta očekuju da uradi, objašnjavaju razloge za pravila ponašanja primereno uzrastu, pomažu detetu da uspe, ali i da pronađe načine kako da ispravi svoje greške
- prate razvojne potrebe i mogućnosti svog deteta, razgovaraju sa njim, dozvoljavaju i pregovore oko nekih pravila, bez vike, ljutnje. Ostavljaju detetu u okvirima nekoliko mogućnosti, da ima svoj izbor
- otklone izvor mogućeg sukoba pre nego što do sukoba zaista dođe (sklanjanje nekih predmeta van domašaja dece, stavljanje punijeg papira na zidove, u visini od oko metar od poda).
- dete uključe u neke kućne aktivnosti, da bi naučilo da bude od pomoći
Roditelji ne treba, ako je dete neposlušno ili pogreši, da: prete detetu da će ga udariti, da ga više neće voleti, plaše dete da će doći veštica, babaroga, da će se mama razboleti i sl.
Važne poruke za roditelje:
- svet deteta i svet odrasle osobe se značajno razlikuju
- ako dodje do nesporazuma, razmislite šta bi moglo biti uzrok ponašanja deteta tog razvojnog nivoa, šta dete kroz svoje ponašanje pokušava da saopšti, pa u skladu sa tim odaberite pozitivnu i smišljenu reakciju
- ponašajte se na način kako biste želeli da se vaše dete ponaša
- prestanite da se prema svom detetu ponašate kao da je beba; roditelji koji se prema svom detetu ponašaju kao prema zreloj osobi, ubrzo shvate da im nije potrebna nikakva posebna “disciplina”.
