Kako treba započeti nadoknadu gubitka tečnosti u organizmu deteta, odnosno rehidraciju?
Važno je odmah po pojavi prvih simptoma započeti nadoknadu izgubljene tečnosti i elektrolita, kao i davanje probiotika. Takođe je potrebno i prilagoditi ishranu detetu koje je dehidriralo.
Kod lake dehidracije najčešće je davanje oralnog rastvora u kome se nalaze elektroliti, dovoljna terapija. Kod umerenih i teških dehidracija, oralna rehidracija je svakako dragocena pomoć pre posete lekaru i ukoliko se pravilno sprovodi skraćuje i trajanje intravenske rehidracije.
Šta su rastvori za oralnu rehidraciju? To su specijalno pripremljeni rastvori, prilagođeni potrebama dece tokom povraćanja i proliva. Kupuju se u apoteci, u kesicama sa praškom, koji se pre upotrebe rastvara u vodi. Rastvor treba pripremiti prema uputstvu sa kesice i dobro promešati. Treba započeti oralnu rehidraciju 1 kašičicom (5 ml) na svakih 5 minuta. Daje se sa pauzama od 5 minuta, kako bi se sprečilo da se unosom tečnosti izazove ponovno povraćanje. Ukoliko dete odbija da pije ovaj rehidracioni rastvor iz flašice ili čaše, dajte mu kafenom kašikom ili špricem. Temperatura rastvora nije bitna, odnosno možete je mešati sa toplom, mlakom ili hladnom vodom, onako kako dete više voli.
Šta treba još znati ? Rastvor ne treba dodavati u sok, čaj ili mleko kako se ne bi dodatno razblažio. Ne treba ga zaslađivati. Ne savetuje se rehidracija običnom vodom, čajevima ili sokom, zbog toga što oni ne sadrže potreban odnos elektrolita, šećera i vode. Ukoliko dojite bebu, u periodu rehidracije obavezno nastavite sa dojenjem.
Kako hraniti dete? Posle davanja rastvora za rehidraciju, pratiti stanje deteta. Ukoliko vidite poboljšanje, gubitak nekih simptoma, postepeno počnite sa uvodjenjem hrane. Treba poštovati pravilo često po malo. Ponudite Vašem detetu da jede i pije ono što voli. Preporučuje se hrana koja se lako vari, npr. supa iz kesice, baren pirinač, krompir, šargarepa, pečena jabuka u rerni, dvopek ili prepečen hleb namazan puterom (nije dozvoljeno jesti pavlaku ili sir), od voća dete može da jede bananu. Sokove ne treba davati jer sadrže previše šećera a premalo elektrolita. Nije dozvoljena upotreba mleka i mlečnih proizvoda, začinjene i jake hrane. Sa postepenim prestankom povraćanja, odnosno smanjivanjem broja i količine prolivastih stolica treba postepeno normalizovati ishranu.
Kada potražiti pomoć lekara? Ukoliko i pored primene oralne rehidracije vaše dete ne prestaje da povraća, a stepen dehidracije i opšte stanje deteta se pogoršava. Ukoliko dete ne može da stoji na nogama, oseća izraženu slabost, bezvoljno je, ako odbija da pije, obliva ga hladan znoj. Dakle, dete je u teškom opštem stanju, ne oporavlja se, bez odlaganja potražite lekarsku pomoć. Posle pregleda, lekar će preduzeti odgovarajuću terapiju, a ukoliko je potrebno, zadržati dete na bolničkom lečenju.
Da se ne zaboravi:
- odojčad i mala deca imaju veći rizik da dehidriraju/izgube veću količinu tečnosti
- rano pojenje (davanje sa pauzama) rehidracionog rastvora može sprečiti nastanak dehidracije
- dete sa lakom dehidracijom se može lečiti kod kuće
- dete sa umerenom i teškom dehidracijom treba da pregleda lekar i odredi terapiju
- kesice rastvora za oralnu rehidraciju treba uvek da imate kod sebe, u kući ili na putu.
