Sisanje zahteva koordinaciju cuclanja, gutanja i disanja istovremeno i tako pozitivno utiče na razvoj bebine vilice, usta, zuba, jezika i govora.
U procesu sisanja se aktiviraju svi mišići lica i usta da bi beba mogla da stvori vakuum u usnoj duplji i tako oslobodi mleko iz dojke. Pored mišića u oslobađanju mleka veliku ulogu ima bebin jezik, koji je prvo čvrsto povučen ka nepcu, a kada mleko poteče vrh jezika vrši pritisak na bradavicu i prednji deo nepca. Ovi pokreti jezika utiču na pravilan razvoj gornjeg nepca i vilice kod bebe. Tokom podoja bebina donja vilica pravi ritmične pokrete napred-nazad.
Neke navike: sisanje prsta, usne, cucle i hranjenje na flašicu mogu negativno uticati na razvoj zagrižaja tj nepravilnosti u kontaktu zuba gornje i donje vilice i uticati na nepravilan položaj zuba u vilici.
Beba koja sisa brže će savladati pravilno gutanje (jezik se oslanja na gornje nepce, a ne na gornju usnu) ako poštujete sledeće:
- Ne treba koristiti cuclu lažu dok se ne uspostavi dojenje.
- Ukoliko beba odbija lažu, ne treba forsirati njenu primenu.
- Izbegavati korišćenje flašice kod terminskih beba, koristiti alternativne metode hranjenja
https://www.halobeba.rs/dojenje-i-ishrana/sve-o-dojenju-vodic-za-mame/#alternativne-metode-hranjenja.
- Izbaciti upotrebu flašice u prvoj ili drugoj godini
