Da li postoji višak ljubavi? U kakve će ljude izrasti deca koju roditelji vole i maze? Da li bebu treba pustiti da plače dok se sama ne smiri? Da li postoje razmažena deca ili samo vaspitana i nevaspitana?
Šta je potrebno da bi se odgajilo srećno dete (i zar to nije suština svega)?
Dileme i pitanja koja nameće savremeno roditeljstvo, koje se u mnogim tačkama kosi i suprotstavlja tradicionalnim metodama odgajanja dece, javljaju se upravo kod roditelja koji su odgajani po tradicionalnom modelu.
Decenijama se roditeljstvo podrazumevalo (nije se mnogo značaja pridavalo tome), svi su vaspitavani po istom šablonu, isti vrednosni sistemi su nametnuti svima…što je imalo svojih prednosti, ali i pregršt mana i nedostataka. Jedna od najvećih mana je bila zanemarivanje i nerazumevanje emocija kod beba i dece. Pusti ga da plače, smiriće se sam/a…, šta cmidriš k‘o seka Persa…česte su savetodavne metode koje su roditelji dobijali sa raznih strana. Niko ne spori da su i tako vaspitavana deca bila voljena, ali se ljubav nije baš pokazivala javno u našim krajevima, naročito prema muškoj deci.
Danas znamo da VIŠAK LJUBAVI NE POSTOJI. Razlika između voljenja i vaspitanja, možda nije uvek kristalno jasna, ali postoji i treba je pratiti. Naročito je važno iskazivanje ljubavi i emocija u najranijem uzrastu. Novorođene bebe su bića potrebe i kod njih je pored potrebe za hranom, izuzetno naglašena potreba za sigurnošću, ljubavlju i utehom. Kada beba plače, a roditelji isključe glad, grčeve, prljave pelene ili bolest kao potencijalne uzroke plača, nošenje, maženje i kontakt koža na kožu će umiriti uznemirenu bebu (makar na kratko). Uvek i svuda se može pokazivati bebi ljubav, kada presvlačite bebu pričajte joj umilnim glasom, pomazite je, poljubite je…kada šetate nasmejte se bebi kad god pogledate u nju….kada beba širi ruke uzmite je u naručje jer joj tako pokazujete da ste njen oslonac (trenutni i životni). Ne ostavljajte bebu da se sama umiri kada je plačljiva i razdražljiva (plač je uvek znak neke potrebe ili nedostatka). Probajte da se izborite sa pritiskom okoline oko “navikavanja bebe na ruke”, jer bebe ne prave strategije i ne traže da ih nosite i grlite da bi manipulisale sa vama, već za tim imaju istinsku potrebu.
Voleti dete i biti nežan prema detetu ne znači da ne treba postavljati granice.Važno je da od najranijh dana postavite granice u vaspitanju, da budete dosledni i odlučni u svom stilu vaspitanja. Pričajte i pokažite detetu koliko ga volite, ali ga uverite da postavljanje granica nije znak da ga manje volite.
Svaku iskru ljubavi koju pružite detetu, dete će vratiti udvostručeno pre svega vama, a zatim i svima u svom okruženju.
